Član našeg foruma s prijateljima napravio turu do Vukovara
Alen
Četvrtak, 22.05.2008
Evo opisa jednog putovanja dobitnika naše Bridgestone nagradne igre i člana našeg foruma pod nadimkom CH4, Dražena Pavlova.
Originalan tekst prenosimo u potpunosti:
Gotovo 8 miseci planiranja i napokon sutra krećem u Vukovar.Ekipa totalno različita od planiranoga ali već se jako dobro poznajemo i moglo bi biti OK.
Juće sam ima mali sudar i zveknija sam jednu Astru sa kacigom,ali dobro je nisam nikom reka ,da ne navučem pegulu.
U podne zvoni mi mobitel i grozna vijest-Goran pokupio neku gospoju na srid pješačkog [smilie=anger].Odma dolazim na Poljud i zovem Tedija koji jeć već navika na ovake stvari tipa provjera i točne informacije.Odgovor nakon po ure dobro je ide doma danas-aj super.
Dogovor je da odgađamo Vukovar za 7 dana.
Dolazim doma i ne mogu virovat da nakon toliko dogovora i planiranja sve nam pada u vodu. :thumbsdown:
JBGA takav je život.
Opet zvoni mobitel-Goran-idemo nema odustajanja ako stara bude večeras OK idemo.
U La mana provjeravamo u bolnici i sve je OK sutra u 9 sastanak i idemo.
15.05.2008.-Krećemo za Vukovar
Normalno da kasnimo jer tako nam je suđeno.Gledamo u nebu i po prognozi kiša će nam biti vjerni pratitelj veći dio puta.Jedino se tješimo da smo ispucali sve pegule i da bi nas „onaj gori „ moga čuvat i pazit na putu.
U La mana čeka nas prdstavnik Suzukija za Split Stipe Brekalo vlasnik MOTO SPORT BREKALO firme, Frane i Božo(Šepa).Pije se putna kavica,stavljaju se sponzorske nalje na motore i trojac Dražen (Ch4),Goran i ja kreće prema najudaljenijoj točki Hrvatske Herojskom gradu Vukovaru.
Knin kraljevski grad i jako bitna karika u Domovinskom ratu i ujedno i naš prvi predah za marendu.Još nismo ni krenuli i već marendajemo. Mobitel već ima par poruka sa dobrim željama i sriću na putu hvala –trebat će nam.
Na vrime smo malo zaboravili jer je ka izmišljeno sunce nije vruće ma taman temperatura oko 20˚ IDEALNO.
Stajemo iznad Knina za napraviti poneku sliju –pogled prekrašan imamo najlipšu zemlju na svitu.
13:30
Na Plitvicama stajemo na Borju opet caffe ,sokići i malo priprema GPS-a da nas „odvede“ do Gline.
Krećemo i počinje kiša –JBGA –pada i nakon par minuti Ch4 staje da navuče kišno odijelo ali Goran prati oblake i kaže da nastavimo dalje i da bi tribli uteć od oblaka vrlo brzo.I stvarno za par minuti kiša staje asvalt je gotovo suh i idemo dalje opet po suncu.
Skrečemo za Glinu i silazimo sa glavne ceste.U Glini stajemo nakrcati goriva iako smo preskočili čak 2-3 benzinske jer imaju samo BMB 95 ali sada smo suhi i nema izbora „livaj šta ima“.
Nastavljamo prema Petrinji i tada počinje šou program Dražena i Garmina.
Vozimo po netaknutoj prirodi-normalno kad nema žive duše da je netaknuta .Nakon 10-tak kilometara stajemo da upitamo da li smo na dobrom putu.Čovik radi nešto u polju ,nudi nas rakijom uredno odbijamo i pitamo kako do Jasenovca.Seljak se češka po glavi :think: i odgovor je da nema ceste do tamo……..možda makadam ali as asfaltirane ceste NEMA.
Ma daj pa Garmin kaže da je to baš taj put.Željni piz….. krečemo po Garminu i normalno upadamo u još netaknutiju prirodu Zmije idu preko ceste ,a kamenje se na makadamu povećava do veličine šake-prosječnog zidara.
Ali to nije sve jer u jednom trenutku stvarno neznamo da li smo na dobrom putu i stajemo kod jedne kuće par ljudi i Goran kulturno pita da li smo u Hrvatskoj… Još uvik jesmo i kažu da nema puno još koji kilometar.
Sitim se uvik staroga kada smo jednom išli nekom prečicom i pita stari koliko još ima makadam kaže Bosanac „ cigar duvana“ aj dobro zapali stari …prvu,drugu,treću ,ali asvalt je doša tek malo posli.Nada sam se da nečemo baš tako proć .
Kako reklamni slogan kaže ali niti to NIJE SVE jer nailazimo na drvosječe ili ekipu koja po izgledu kradu ali…….. Po srid ceste TAM-ić a Dražen je optimistićno htio zamoliti da ga maknu. Ja prolazim zadnji i pogled mi se susreče sa jednim od njih ..možda je bilo snimanje kakvog Spilbergovog horor filma …uglavnom prošli smo.
Stajemo da napravimo koju sliju u šumetini i nastavljamo dalje jer bi nas i mrak moga uvatit-neznamo točno di smo.
Ipak samo 200-tinjak metara dalje asvalt…….. dobro je svi smo veseli i idemo prema Jasenovcu.
Na Dvoru na Uni stajemo točno na granici Hrvatske i Bosne samo se osvježavano,par slija i šišaj….
U Jasenovcu idemo u koncentracioni logor -misto je sablasno ,vlak koji je odvodio ljude u smrt,humci….. tišina .
Tu se susrećemo sa komarcima koji su nevjerovatn veliki i nevjerovatno dosadni.
Noć već lagano pada i kontaktiramo sa Tajnicom koja nas upučuje na auto-put zbog opasnosti od neosvjetljenih traktora i sl…
U Novskoj izlazim na auto put i tutnjimo do Županje na izlasku sa autoputa moramo se očistiti od komaraca jer se kroz vizire doslovno ne vidi ništa-naslage komaraca,a viziri od motora i farovi su crni.
Ulazimo u Vinkovce u 21:20. čekaju nas Tajnica i Krešo.
Brzinski se dogovaramo i idemo na tuširanje i posli na Kunjevce.Restoran u Vinkovačkoj šumi……koliko sam tu puta bio jaoooooo.
Malo čakule malo klope i evo tri ure…. Idemo doma ….a ne Goran bi „još malo“…
Pitamo ga šta će sam ali on spremno spušta pogled prema drugim gostima i kaže kako će se „on snać za društvo“….. ipak krećemo svi skupa doma i dogovor je da se nađemo na kavi i ujutro krenemo prema Vukovaru.
16.05.2008.
Zaspa sam oko 4 ure i oko 7 več sam bio budan jer dugo,stvarno dugo nisam bio tu.Moran zvirnit u svaki kantun Vinkovaca dok se ostali ne probude-iden popit caffe negdi…..Za po ure več san na motoru i kružin Vinkovcima-prekrasno… sičan se kada sam ka dite tu trka ….
Još jedna zanimljivost 17.05. znači prije TOČNO 41 godine ja sam kršten u Vinkovcima da li je slučajnost ili…. Pa neznam mislim da i to negdi piše da mora baš tako….
Zvoni mi mobitel ko je sad …..moji me zovu da odemo na kavu OK još jedan mali đir i idem na kavu.
Kiša počinje padati taman kad smo se dogovorili da krenemo za Vukovar.
Pič…. sa Yamahom daju prijedlog da idemo autom u Vukovar -moj odgovor NITI POD RAZNO Goran isto kaže idemo motorom makar lilo ka iz kabla.
Da ne gubimo na vrimenu idemo marendat pa ćemo krenut.Dobro smo se nabubali spiza odlična ,a i sunce je izašlo……. Imamo sriće ….
U Vukovar ulazimo oko 13 sati.Kod table Vukovar stajemo da napravimo slije koje če ostati u arhivi kao jedne od najdražih ikad napravljenih.
Prema dogovoru zovemo Nenu iz Vukovara da smo stigli …. Stiže za 10 minuti i počinje priča o gradu i ljudima koji spasili Hrvatsku.
Prvo idemo na legendarnu Trpinjsku cestu gdje je groblje tenkova,a jedan tenk-spomenik stoji tu u spomen na tu stravičnu 1991.
Dok se slikajemo kod tenka lokalna ekipa razgledava motore i komentiraju-ovaj put Yamaha ima malo više sriće…
Idemo u bolnicu gdje nam osoblje s obzirom da smo došli iz Splita,pokreće simulaciju kako je to izgledalo onih dana “91.
Mladen Vukovarski branitelj koji je uhvačen na izlazu iz bolnice na prve zvukove sirena izlazi vanka jer „ne može to slušati……“ .U pojednine prostorije kaže da ne može niti uči ….kaže čudno se osječa .
Po zidovima imena ubijenih,odvedenih,izjave preživjelih,ali i poginulih….
Upisujemo se u knjigu utisaka i zahvaljujemo se osoblju na iscrpnom izvještaju .
E sad …..Ovčara misto od kojega se ledi krv u žilama jer tu su mnogima ostali brača,očevi,sinovi,majke….. Spomen soba je zatvorena ali na spomen da smo iz Splita vrata nam se otvaraju sa vodičem i jednim od preživjelih sa Ovčare.
Na groblju palimo sviče za sve koji su tu zauvik ostali i nama omogučili da živimo u slobodnoj državi-još jednom HVALA IM.
Tada se dešava nešto što nitko nije očekivao Mladen-branitelj iz bolnice sičate ga se se …
Počinje pričati,novinarka ostaje bez texta i ne može virovati da je progovorio nakon tolko vrimena.Odgovor je bio pričam radi njih koji su došli iz Splita da bi se poklonili Vukovaru i voze MOTORE………treba li šta dalje mislim da je sve rečeno.
Dok mi tako sidimo i pričamo o svemu jedan čovik budno pazi na naše motore i opremu Ica Legenda –kako ga zovu.Nisam ga pita zašto samo pazi na motore i nigdi nejde sa nam ..mislim da znam zato i ne pitam.Ica HVALA …ne za danasa nego za ono davno prije.
Na groblju branitelja odlazimo na spomenik braniteljima, i uz precizne brojke naše novinarke dobijamo podatke od kojih čovika srce zaboli .
Na izlasku sa groblja susrećemo majke poginulih branitelja koje su došle sa suđenja iz Beograda.U njima se vidi sve i bol i hrabrost i ponos.Kada smo rekli odakle smo odmah su nam ponudile smještaj ma ljudi moji ST tablica i još na motoru više vridi nego miljon eura.
Prepuni emocija tužnih i veselih idemo do silosa koji je kažu pogođen sa 600 direktnih podataka ali Ica se ne slaže kaže „ a one što su pogodile nekoliko puta na isto misto….“ Ja odlazim na Dunav i slikam najistočniji dio Hrvatske.
Za više nemao vrimena jer lagano pada noć još dao križa na Dunavu i gotovo treba popit putnu kavicu i nazad u Vinkovce.
Pozdrav sa ekipom i poziv članova MK „Vukovar“ da dođemo dogodine na dan grada Vukovara 03.05.2009…daleko je to ali zapisano je u naše kalendare nikad se nezna.
Pozdravljamo se sa našim domaćinima Nenom,Mladenom,Icom ,Zoranom i krećemo prema Vinkovcima.Glava je puna …. Neznam kako opisati ustvari i ne mogu to se mora doživiti.
U Vinkovcima idemo na večeru kod Goranovog prijatelj na stadionu NK Cibalije.Upoznajemo muža od Tajnice i čakulamo o svemu i svačemu .
Razlaz malo ranije oko 2 ure jer sutra se ide za Čakovec i Sv.Martin najzapadnija točka u Hrvatskoj nekih 300-tinjak kilometara imamo do tamo ….možemo mi to samo da bude suvo da možemo uživat na putu.
Kad sam pogasio motor u Splitu na celeru je pisalo 1606 kilometara
Mali Strom je potrošio oko 100 litara benzine,jeli smo najveće Slavonske delicije ,upoznali nevjerovatne ljude,stvorili nova prijateljstva,hvala svima koji su tih dana nam bili od velike pomoći Krešo ,Tajnica,Marija svim Vukovarskim braniteljima koji su nam otvorili dušu i ispričali o tim vrimenima.
Akteri ovog putovanja su Goran, CH4 i Joke 1311 (Joke 1311 je napisao izvještaj)
Evo opisa jednog putovanja dobitnika naše Bridgestone nagradne igre i člana našeg foruma pod nadimkom CH4, Dražena Pavlova.
